Imala sam čast provozati se turističkim vozom Sarajevo–Vareš, na trasi kojom su vozovi prolazili još prije 130 godina!

Pa, mala pauza… od 30 godina… i evo nas opet – ali sada s parnom lokomotivom i punim srcem!

Zahvaljujući zajedničkoj saradnji Željeznica BiH, Turističke zajednice ZDK i Općine Vareš, pokrenut je projekt koji miriše na nostalgiju, dim iz lokomotive i borovinu.

Mi smo krenuli iz Zenice – sprinterom do Podlugova, čekajući voz… ne za Travnik, nego za Vareš!

Putovanje kroz tunele i romantiku 

Stanica Podlugovi, kratko zadržavanje u Dobrinovu, i onda pravo kroz tunele – njih preko 20! Kažu: idealno za zaljubljene – taman dovoljno mraka da se pogledaš u oči, ali ne i da zaspiš.

A ovo je tek početak! Ostanite tu, jer tek ću vam ispričati gdje smo sve bili, šta smo jeli i zašto nam zavidi i Šarganska osmica! (Nije da se hvalimo… ali jesmo bolji.)

Vareš – grad u šumi 

Stigosmo u Vareš. Grad u šumi – doslovno! Zgrade se skrivaju iza drveća, ulice su uske i bez imena – ljudi jednostavno kažu:
“Ja sam iz bloka broj 5.”

Neobična arhitektura, tišina, ali i živa priča.

Naš vodič Admir Cizmo bio je pravi izvor znanja – toliko zanimljivosti da ću, priznajem, morati na “popravni”. Pričao nam je o tri sakralna objekta, gotovo jedan do drugog, koji govore o suživotu i poštovanju u ovom gradiću. Tu je i legenda o mostu iz vremena Osmanskog carstva, gotovo kao iz bajke.

I žene… divne žene koje su nas ugostile i pokazale svoje rukotvorine – s ponosom, toplinom i nevjerovatnom snagom.

Moram vas dovesti u ovaj grad. Vareš se ne opisuje, Vareš se doživi.